Prema njegovoj oceni, pregršt televizijskih kanala, manjak bioskopskih sala i komercijalizacija bioskopskog repertoara „idu na ruku Festu“, koji ove godine nudi niz izuzetno kvalitetnih filmova.

Brižljivo su odabrani, jer imaju kvalitet koji će biti prepoznat kod domaće javnosti. Veliki broj filmova dolazi pred beogradsku publiku po prvi put u Evropi. Mnogi će na Festu biti prikazani tek drugi put u svetu, tako da imamo komponentu ekskluzivnosti, objasnio je Pantelić.

Povodom činjenice da se od prošle godine na Festu dodeljuju nagrade u više kategorija, Pantelić je naglasio da „festival, da bi bio festival, mora biti takmičarski“.

O tome koliko je značajan takmičarski program Festa možda najbolje govori podatak da je prošlogodišnji dobitnik nagrade Beogradski pobednik, film „Vuk“ jordanskog reditelja Nadžija Abu Novara, u trci za ovogodišnjeg „Oskara“, u konkurenciji za najbolje ostvarenje van engleskog govornog područja, izjavio je Pantelić.

Govoreći o nedavnom izboru za direktora Jugoslovenske kinoteke, Pantelić je istakao da je srpski filmski arhiv jedan od najbogatijih na svetu i konstatovao da „možemo da se podičimo kolekcijom koja predstavlja, ne samo našu, već svetsku kulturnu baštinu“.

Ali, uvek treba da idemo u susret budućnosti, da vodimo računa o tome šta smo nasledili, a šta ostavljamo generacijama iza nas. Dosta je izazova što se tiče rada u Jugoslovenskoj kinoteci, ne samo u vezi tehničkih stvari, već i čuvanja vrednih materijala, kao što su nitratne
kopije, precizirao je Pantelić.

Prema njegovim rečima, neophodno je potruditi se i omogućiti gledaocima u Srbiji da pogledaju briljantne kopije restauriranih filmskih klasika koje, možda, nisu skoro bili u prilici da vide.

Pred nama su obaveze vezane za jubileje i retrospektive, najavio je Pantelić, ali i nešto što bih okarakterisao kao odgovor na trenutak u kome živimo.

Ako smo zatrpani informacijama o ponovnom buđenju hladnog rata, siguran sam da bi mnoge ljude zainteresovao ciklus mesec dana filmskog hladnog rata iz prethodnih dekada, rekao je Pantelić.

Što se tiče mogućnosti države da ulaže u kulturu, Pantelić je ocenio da je „svaka država, pa i naša, svesna da je kultura nešto bez čega se ne može“.

Kao što se ne može bez privrede, ne može se ni bez kulture. Spadam u grupu ljudi koji više vole da su gladni, nego da im je nedostupno da nešto pogledaju, pročitaju ili čuju, rekao je Pantelić.