foto Tanjug

Guverneka NBS Jorgovanka Tabaković poručila je , na otvaranju Kopaonik biznis foruma, da niko nema pravo da širi paniku i lažne vesti zbog sticanja političkih poena.

„Niko nema pravo da političke poene prikuplja širenjem lažnih vesti, a pogotovo ne na uštrb stabilnosti kojoj nije doprineo“, poručila je guvernerka.

Ona je istakla da ne postoje bezazlene laži, ali da postoje laži koje su preskupe, kao što su širenje panike i straha.

„Odogovorni za to moraju da budu proizvani, jer stid nije dovoljan“, navela je guvernerka.

Kad rat počne prva žrtva je istina i nemojte da dozvolimo da kad izborne aktivnosti počnu opet prva žrtva bude istina, naglasila je Tabakovićeva.

NBS prva u regionu reagovala mudro i odgovorno

Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković naglasila je na 29. Kopaonik biznis forumu da je bankarski sektor tokom pandemije pokazao veću otoprnost, kao i da je ta institucija koja je stub monetarne i finansijske stabilnosti u zemlji prva u regionu reagovala mudro i odgovorno kada je reč o Sberbanci i Sbebank grupi.

NBS bez oklevanja štiti interese naših građana i bankarskog sistema, rekla je Tabaković i dodala da je NBS u slučaju Sberbanke i Sber gurpe prva reagovala u regionu.

„Ragovali smo spremno i odgovorno sa ciljem – da sačuvamo poverenje u bankarski sistem, da sačuvamo finansijsku stabilnost i da zaštimo interese gradana, privrede i vlasnika. U najkraćem roku sproveli smo sve potrebne i zakonom propisane aktivnosti, nakon čega je Sberbanka Srbija postala deo jake domahce AIK banke“, navela je ona.

Podsetila je da je time jedna stabilna i kvalitetna banka, sa 1,5 milijarde evra bilansne aktive, 180.000 klijenata i četiri odsto tržišnog učešća, nastavila uspešno da posluje u Srbiji.

Tabaković je podsetila da je NBS u oktobru prošle godine započela postepeno smanjenjenje stepena ekspanzivnosti monetarne politike, koristeći na pravi način fleksibilnost domaćeg monetarnog okvira, koji je kreiran krajem 2012. godine.

„Postepeno povećavamo prosečnu ponderisanu kamatnu stopu na repo aukcijama putem kojih povlačimo viškove likvidnosti iz bankarskog sistema“, navela je ona i naglasila da je od oktobra povećana za 75 baznih poena.

Tokom kovid krize kvalitet aktive bankarskog sektora očuvan je, uz učešće problematičnih kredita koje je ispod 3,5 odsto što je niže od njihovog nivoa pre pandemije.

„Drugo, rast stepena dinarizacije kredita od 20 procentnih poena, na 55 odsto, smanjuje valutni rizik i njegovo eventualno prelivanje na kreditni rizik“, rekla je ona i kao treće navela povećanu depozitnu bazu.

Precizirala je da je dinarska štednja građana, sa nivoom od oko 105 milijardi dinara, danas je preko šest puta veća u odnosu na 2012. godinu.

Devizna štednja povećana je na oko 13 milijardi evra, što je rast od blizu 60 odsto.

Dinarski depoziti privrede su tri ipo puta veći, a devizni depoziti privrede su dva i po puta veći na kraju 2021. godine u odnosu na njihov nivo s kraja 2012. godine.

Sveobuhvatni program za zastitu stanovništva i privrede

Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je da je država pripremila sveobuhvatan program za zaštitu stanovništva i privrede od efekata koji mogu da se jave kada je reč o ponudi, kao i cenovniama.

Tabaković je podsetila da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo detalje programa koji se već sprovodi, kao i to da su planski obezbeđene i energetske i robne rezerve, što je, kako je dodala, deo odgovora na aktuelna globalna dešavanja i poremećaje na svetskom tržištu.

„U Srbiji su na vreme kreirane rezerve svega – energetske i robne rezerve, kao i devizne rezerve i efektivni strani novac“, navela je ona i dodala da je to morala da naglasi jer je izuzetno važno.

Govoreći o inflaciji, navela je da prosečna inflacija tokom dve godine pandemije iznosi 2,8 odsto, a prosecna bazna inflacija 1,9 odsto.

Srbija je sa kumulativnim realnim rastom BDP-a od 6,4 odsto tokom dve godine pandemije u vrhu Evrope, navela je guverner NBS i dodala da smo se uz to, na pretkrizni nivo BDP-a vratili nakon svega tri tromesecja, dok je, podsećanja radi, nakon krize iz 2008. godine pretkrizni nivo dostignut tek posle četiri i po godine.

Kako kaže i prosečan broj formalno zaposlenih u privatnom sektoru je za skoro 100.000 ljudi veći u odnosu na 2019. godinu.

„Najveći rast zaposlenosti je u sektorima koji su nam najznacajniji sa aspekta rasta i razvoja ekonomije, prvenstveno u prerađivačkoj industriji. A o kakvom rezultatu je reč, govori i podatak da je nakon krize iz 2008. godine, tokom četiri godine izgubljeno više od 600.000 radnih mesta na formalnom i na neformalnom segmentu tržišta rada“, rekla je ona i dodala da su i prosečne neto zarade na najvišem nivou, da su u privatnom sektoru povećane za 19,2 odsto tokom 2020. i 2021. godine.

Izvoz robe i usluga, naglasila je, od 28,6 milijardi evra u 2021. godini je rekordan, i za 5,2 milijarde evra, odnosno za 22 odsto viši je nego u odličnoj pretkriznoj 2019. godini.

„Pre deceniju izvozili smo robu i usluge u vrednosti od 11,5 milijardi evra, a danas za 17,1 milijardu evra više. Takva razlika ekvivalentna je prosečnom godišnjem rastu izvoza robe i usluga po stopi od blizu 11 odsto tokom devet godina“, navela je ona i dodala smo urpokos panemiji imali i priliv stranih direktnih investicija od 6,9 milijardi evra, uz njihov rekordan priliv od 3,9 milijardi evra u 2021.

Omoguceni su paketima mera vrednosti od oko 17 odsto BDP-a, a podrška se nastavlja i ove godine, rekla je ona.

Kao jedan od dobrih rezultata koje je je naglasila i to da je sačuvana stabilnost deviznog kursa dinara prema evru, uz promene tek na drugoj decimali.

Sačuvane su i za 3,1 milijardu evra uvecane devizne rezerve, koje su, kako je naglasila bile su i ostaju jedan od stubova stabilnosti za naredni period.

„Rezerve zlata, koje su na rekordnom nivou, sa više od dve milijarde evra u našem trezoru, što je preko tri puta veća vrednost u odnosu na 2012. godinu, pokazatelj su našeg proaktivnog delovanja i ulaganja u budućnost“, navela je on i naglasila da je rezutlata mnogo i da su rezultat sprovedenih politka.

Navela je da je u Srbiji donet niz mera s obzirom na to da je rast globalnih cena narocito izražen kod energenata i hrane.

„Prvo, mudrom, odgovornom i proaktivnom politikom Aleksandar Vučić je obezbedio da Srbija plaća jednu od najnižih cena gasa tokom ove energetske krize. … Drugo Vlada je odustala od redovnog januarskog povecanja akciza na derivate nafte, čime je sprecen dalji rast cena goriva po ovom osnovu. Četvrto privremeno su ogranicene i cene naftnih derivata i gasa“, navela je ipodsetila da su izvršene su i znacajne jednokratne uplate penzionerima i mladima.

Pokrivenost prosecne potrošacke korpe prosecnom zaradom povecana je sa 66,5 odsto na 84,8, a minimalne sa 60,0 odsto na 80,7 odsto, rekla je i naglasila da je cilj da pokrivensot bude 100 odsto.

Dodala da je formalna zaposlenost u privatnom sektoru povecana je za 284.000 ljudi, odnosno za 20,5 odsto.

Prvo, prema našoj centralnoj projekciji iz februarskog Izveštaja o inflaciji očekujemo da će se medugodišnja inflacija od drugog tromesečja ove godine naći na opadajućoj putanji i da će se do kraja godine vratiti u granice dozvoljenog odstupanja od cilja.

„Ocenjujemo da su rizici iz medunarodnog okruženja u kratkom roku pojacani, ali i u uslovima pojacane neizvesnosti, opadajuća putanja inflacije u ovoj godini nije ugrožena“,navela je on.

To, kako dodaje, u aktuelnim uslovima na svetskom tržištu ne bi bilo toliko izvesno bez sveobuhvatnog programa za zaštitu stanovništva i privrede od efekata koji mogu da se jave na strani ponude, kao i cenovnih efekat, koji je u Srbiji, da ponovim, donet i vec se sprovodi.

Drugo, projektujemo rast u srednjem roku u rasponu od 4 do 5 odsto čemu će kako kaže znatno doprinositi projekti i ulaganja u železničku, putnu, energetsku i komunalnu infrastrukturu i njihovi direktni i indirektni efekti na bruto domaći proizvod.

Rast investicija u infrastrukturu pozitivno će uticati i na ostale segmente građevinarstva, kao i na ostatak privrede – pre svega na rast industrije, trgovine, saobraćaja, turizma i ugostiteljstva, kao i na sektore poput finansija i poslovanja nekretninama, navela je ona.

Prema njenim rečima novi investicioni projekti uticaće i na rast produktivnosti, širenje proizvodnih kapaciteta, kao i na proizvodnju i izvoz robe višeg stepena prerade i smanjenje uvozne komponente u izvozu.

„Treće, po ovim osnovama ocenjujemo da ce učešće fiksnih investicija u bruto domacem proizvodu ubrzo premašiti 25 odsto i da ce se u srednjem roku zadržati iznad toga, navela je ona i podsetila da su ukupne fiksne investicije u 2021. iznose 12 milijardi evra i taj nivo investicija je znatno veci nego u periodu od 2009. do 2012. godine, kada su ukupne fiksne investicije u proseku na godišnjem nivou iznosile oko 6 milijardi evra, odnosno oko 18,5 odsto tadašnjeg, znatno nižeg bruto domaćeg proizvoda“, navela je guverner..

Četvrto, u srednjem roku očekujemo i nastavak dvocifrenog rasta izvoza robe i usluga, a u smeru popravljanja eksterne pozicije i dalje će delovati rast izvoznih kapaciteta domace privrede, kao i očekivani globalni ekonomski oporavak, za koji verujemo da će se nastaviti, uprkos aktuelnim nepovoljnim geopolitičkim dogadajima čemu će doprineti postizanje kompromisa u što skorijem roku.

Po tim osnovama, kako je naglasila očekuje se da će izvoz robe i usluga do 2026. godine premašiti 60 odsto bruto domaćeg proizvoda.

„Peto, procenjujemo da će, ukupno posmatrano, štednja i investicije i u naredne tri godine rasti u istoj meri, što će obezbediti da eksterna pozicija zemlje i dalje bude u održivim okvirima i u srednjem roku i u promenljivim globalnim uslovima“, navela je.

Kao šesgto je navela da očekuje dalji rast zapslensosti i zarada kao najznačajniji izvor rasrta lične potrošnje, za koju se procenjuje da ce nastaviti da raste na stabilnim i zdravim osnovama, doprinoseći privrednom rastu, ali bez stvaranja vecih inflatornih pritisaka.

Prema njenim rečima, rast privredne aktivnosti odvija se uz povecanje proizvodnih kapaciteta i time ne dolazi do pregrevanja domaće privrede, niti se to ocekuje u horizontu projekcije.

Naglasila je da se Srbija konačno, zahvaljujuci svim rezultatima, nalazi i na pola koraka od dobijanja investicionog kreditnog rejtinga. Očcekujemo da Srbija i zvanicno ude u grupu zemalja investicionog rejtinga.

„Ovo nije lista želja, već rezultat projekcija koje podrazumevaju stabilnost, rad i kontinuitet dobrih politika“, rekla je ona i podsetila da u desetoj godini na čelu NBS ima obavezu da kaže da se politike ne mogu voditi preko društvenih mreža i bez čvrstog uporišta u čiinjenicama i detaljnih analiza.

Na kraju je dodala da bi jedan od zaključaka mogao bi da bude akcenat na zajedničkom zadataku jačanje ljudskog kapirala – kako bismo brzo i efikasno odgovorili na izazove savremenog doba i u budućnosti, jer je neophodno da čuvamo stabilnost i prenosimo znanje.

Pojačane aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije

Sprovođenjem pojačanih aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije u prometu akciznih proizvoda, inspektori Poreske policije u koordinaciji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, oduzeli su veliku količinu duvana i duvanskih prerađevina u devet gradova u Srbiji.

Akcizna roba je, tokom protekle nedelje, pronađena u više odvojenih akcija na teritoriji Trstenika, Ćuprije, Kruševca, Kragujevca, Kraljeva, Beograda, Smedereva, Pančeva i Valjeva, saopštila je Poreska uprava.

Oduzeto je 10.574 paklice cigareta bez akciznih markica, 7.534 komada ručno pravljenih cigareta, 207,5 kilograma duvana u listu i 94,83 kilograma rezanog duvana bez dokumentacije o poreklu.

Protiv lica od kojih je oduzeta roba, biće podnete krivične prijave, zbog nedozvoljenog prometa akciznih proizvoda i nedozvoljene trgovine.

Mali: Srbija ima čime da reaguje u slučaju još gore krize

Ministar finansija Siniša Mali poručio je , na otvaranu Kopaonik biznis foruma, da Srbija ima čime da reaguje u slučaju još gore krize u svetu.

Mali je istakao da se pune Robne rezerve i obezbeđuju zalihe svega što je potrebno.

„Imamo i dovoljno novca da nabavimo sve što je neophodno. U slučaju još gore krize, Srbija ima čime da reaguje u budućosti“, poručio je Mali.

Podsetio je da je država zamrzla cene osnovnih životnih namirnica i goriva i naveo da neće biti ni poskupljenja struje za građane, pošto država preuzima na sebe teret krize.

Ministar Mali je istakao da je kurs i dalje stabilan i da država ne dozvoljava da se kriza prelije na privredu.

On je napomenuo da današnji svet više nije isti u odnosu na onaj pre samo dve godine, jer se mnogo toga promenilo i poručio da je Srbija uprkos tome ostala stabilna zemlja koja beleži rast.

Rekao je da je u poslednje dve godine došlo do najvehe krize pošto je 2020. zbog pandemije u jednom trenutku ceo svet stao, što se nikada do sada nije desilo.

Srbija je, ističe, na vreme nabavila vakcine i lekove, izgradila tri kovid bolnice i sa tri paketa mera pomogla privredu i građane sa ukupno 8,8 milijardi evra ili 18,2 odsto BDP-a.

„Imamo strategiju nikad većeg investiranja u kapitalne investicije i rekordan priliv direktnih stranih investicija. Srbija je kumulativno u doba najveće ekonomske krize u 2020. i 2021. imala najveć rast BDP-a u Evropi. Sačuvali smo radna mesta i proizvodne kapacitete. U Srbiji nije bilo masovnog otpuštanja radnika i zatvaranja fabrike, zahvaljujući brzoj i efikasnoj rekaciji države.

Poručio je da država nije odustala od programa Srbija 2025 koji predviđa ulaganje od 14 milijadi evra i dodao da će ulaganja biti još i veća.

Mali je rekao da je povećana pomoć mladim porodicama i da je pokazana briga za mlade ljude.

Kaže da je prošle godine očekivan izlazak iz kovid krize, ali da je došlo do poremećaja u lancima snabdevanja u svetu, energetska kriza i inflacija i sada sukob okršaj u Ukrajini.

U jednom trenutku je, kako je rekao, cena gasa na berzama prešla i 3.600 evra za 1.000 kubika, a ugalj je poskupeo čak 75 odsto.

Ceo svet se promenio, a Srbija će nastaviti da vodi odgovornu morenatrnu i fiskalnu politku i voditi računa svakom dinaru, i gledati da bude što manje posledica po privredu i građane.

Mali dodaje da Srbija nastavlja ekonomske reforme zajedno sa MMF-om, na reformi Poreske uprave, uvodi eFiskalizaciju.

Podseća da je država početkom godine dala pomoć svim penzionerima po 20.000 dinara, po 10.000 svim zdrastvenim radnicima i po 100 evra mladima.

Mali je naglasio da je Srbija na krizu uvezenu spolja odgovorila nikad jače, odlučnije i brže, kao i da država beleži suficit u budžetu već četiri godine zaredom.

„Nastavićemo da pratimo šta se dešava na globalnom tržištu i ako bude potrebno država će ponovo reagovati i prihvatiti teret krize na sebe“, naveo je Mali.

Dodaje da je na KBF video da su neki postavili pitanje da je bilo potrebna tolika pomoć od strane države i odgovara da je lako biti pametan sada, posle dve godine.

„Mi smo hteli da sačuvamo svako radno mesto, da ljudi ne ostanu bez posla i da se ne zatvaraju fabrike, jer bi bile potrebne decenije posle da se to vrati“, rekao je Mali.

Kaže da je Srbija u 2021. imala rast BDP od 7,4 odsto, da svakako još zaostajemo za drugima, ali da sada naša zemlja posle decenija koje je izgubili za razvoj brže napreduje od drugih.

Mali je naglasio da je Srbija ostvarila rast rast BDP-a po glavi stanovnika od 65 odsto u prethodnih 10 godina.

„Menja se nešto u našoj zemlji, kriza je svuda oko nas, ali borimo se da brojke još brže rastu“, naveo je Mali.

Kaže da je ukupan deficit države za dve godine bio 12,2 odsto, od čega je na mere podrške privredi i građanima otišlo 11 odsto, a ostatak su investicije.

Mali je naveo da će ove godine deficit biti tri odsto, a naredne godine da se projektuje na 1,5 odsto, kao i da je cilj da se posle spusti na 0,5 odsto.

„Uspeli smo da održimo stabilnost. Nama je sada javni dud 51,4 odsto BDP-a.

Kaže da je je prosečna plata bila 635 evra u decembru, što je rast u odnosu na decembar 2020. godoine 12,9 odsto nominalno i realno 4,6 odsto.

Mali je rekao da je više od 90 investitora najavilo ulaganje u Srbiju i da će to biti još 37.000 novih radnih mesta.

Napomenuo je da je Srbija ostvarila ove godine rekordnih 3,9 milijardi evra stranih direktnih investicija.

Mali je najavio da će u četvrtak na vladi biti odluka za potpisivanje ugovora za garadnju novog mosta u Novom Sadu, kao i da će se graditi i obilaznice i u Valjevu i Svilajncu.

„Za mesec ili mesec i po dana završava se i fabrika vakcina i bićemo nezavisni ako se desi neka nova pandemija. Takođe, 15. marta kreće i brzi voz od Beograda do Novog Sada“, rekao je Mali.

Istakao je da je Srbija na korak od dobijanaj investicionog rejtinga, čije dobijanje očekuje ove ili naredne godine.

Srbija će do kraja godine postati i članica Juroklira, dodao je Mali.

Podsetio je da je Srbija jedina u regionu prošle godine emitovala zelenu obveznicu i prikupila milijardu evra i poručio da će naša zemlja ostati posvećan Zelenoj agendi.

Takođe i poboljšanju životnog standarda pošto je cilj da se dostigne prosečna plata od 1.000 evra do kraja 2026. godine i penzija od 500 evra.

Nerealno ukidanje zdravstvenog doprinosa, povećalo bi cene

Ministar finansija i potpredsednik SNS Siniša Mali ocenio je kao nerealne ideje o ukidanju doprinosa za zdravstvo jer bi to vodilo u veliko povećanje PDV-a i poskupljenje svega a posledice bi pretrpeo Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Reagujući na saopštenje predsednika odbora za finansije Stranke slobode i pravde Dušana Nikezića koji je najavio da će u slučaju pobede na izborima biti ukinut taj doprinos što će omogućiti povećanje plata od 12 posto, Mali je istakao da bi ukidanje ovog doprinosa prihode opšte države umanjilo za 330 milijardi dinara godišnje.

“ Da se oni pitaju, ovakvim neodgovornim potezima drastično bi olakšali novčanike građana i upropastili javne finansije. Naime, ukoliko bi doprinosi za zdravstvo bili ukinuti, posledica bi bila gubitak prihoda opšte države za oko 330 milijardi dinara“, naveo je Mali.

Objasnio je da bi jedino razumljivo u takvom slučaju bilo da se poveća PDV, i to za minimum pet procenata, kako bi bio zadržan isti nivo prihoda.

„Razmere takve neodgovorne politike bi bile stravične, pre svega po građane, jer bi to značilo poskupljenje svega. U svakom slučaju, u današnjim uslovima visoke i preteće inflacije, rast dohotka bio bi dodatno obezvređen većom inflacijom“, objasnio je Mali u pisanoj izjavi.

On je naveo da bi dodatne posledice pretrpeo Republički fond za zdravstveno osiguranje koji bi izgubio siguran izvor finansiranja namenjen isključivo zdravstvu u iznosu od 265 milijardi dinara.

Mali je podsetio da je ukupna stopa doprinosa za zdravstvo u Srbiji 10,3 odsto.

On je ocenio da je reč o neodgovornoj i populističkoj ideji čije bi posledice bile tragične po građane Srbije.

„Ako bi se Nikezićeve i Ðilasove „ideje“ realizovale, sasvim sigurno, ljudi bi izgubili radna mesta, Srbija ne bi samo stala, već bi se vratila u prošlost, odnosno, u izvesnu propast. Bilo bi urušeno sve ono za šta smo se borili godinama“, izjavio je Mali.

Više para u zdravstvu, okrenuti se nekovid pacijentima

Javni sistem ima više para nego ranije, veće su investicije u njega a i ulaganja u standard zdravstvenih radnika, zaključeno je na panelu Pandemija i održivo finansiranje zdravstva u Srbiji koji je održan na Kopaonik biznis forumu

Prezentirajući zaključke moderator član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije Dragan Lončar je naglasio da su zbog kovida u prethodnom periodu velikim delom zanemareni nekovid pacijenti i da bi se njima sada trebalo više okrenuti.

Kao veoma pozitivno je naveo da je nedavno odobreno 26 inovativnih lekova, najviše za karcinom ali i hepatiitis, dijabetes, srčanu insuficijenciju, hemofiliju, multiplu sklerozu.

Generalni direktor kompanije Novo Nordisk u Srbiji i Crnoj Gori Aleksandar Popović je ocenio da je to proširenje liste inovativnih lekova veoma pozitivno i naveo da jedna od bolesti za koju su odobreni ovi lekovi jeste i dijabetes.

Ova hronična nezarazna bolest najbolji je primer odrzivog finansisranje zdravstva, što najbolje ilustruje činjenica da manje od 30 odsto sredstava ide na lečenje, dakle kadrove i lekove a ostalih 70 odsto na lečenje posledica neadekvatnog lečenja dijabetesa.

Državni sekretar Ministarstva zdravlja Predrag Sazdanović je istakao da se Srbija dobro nosila sa pandemijom i da u početku nije bilo dovoljno opreme ali da smo se brzo snabdeli svom neophodnom opremom.

Direktorka Sektora za ekonomske poslove Republickog fonda za zdraveno osiguranje Svetlana Tadin je navela da od svih sredstva Fonda, 93 odsto ide na finansiranje zdravstene zaštite i da je u periodu pandemije trebalo odgovoriti na povećane potrebe.

„Prethodnih godina rastao je nivo para za plate i medicinske i nemedcinske struke u uslovima kovida i krajem 2020. i početkom 2021. je zaposleno više od pet i po hiljada hiljada u zdravstvenom sisitemu“, rekla je ona.

Dodala je da je od 2019. Fond ušao u sistem direktnog plaćanja dobavljačima i da je obezbeđena nabavka lekova i opreme na vreme što je bilo veoma važno, posebno u vreme pandemije.

Regionalna saradnja pravi odgovor na ukrajinsku krizu

Saradnja država u regionu treba da bude prva linija odbrane privrede od posledica ukrajinske krize, poručeno je  na Kopaonik biznis forumu.

Savetnik predsednik Privredne komore Srbije Mihailo Vesović je, na panelu o regionalnoj saradnji kao preduslovu održivog razvoja, rekao da postoji među privrednicima objektivan razlog za zabrinutost zbog situacije u Ukrajini i da zato treba pojačati regionalnu saradnju.

Kaže da je potrebno podići poslovne aktivnosti da bi se ublažile posledice krize, jer ona svakog dana postaje sve dublja.

„Sve smo dalje od scenarija da će ovo ostati lokalnog karaktera. Sve što će uticati na globlanu ekonomiju uticaće i na nas, jer su naše ekonomije objektivno slabe i bile su u problemu i pre krize.

Napomenuo je da su neke manje zavisne, na primer, uvoza hrane kao što je Srbija.

Definitino očekujte da će ova kriza ostaviti posledice, jer je samo nastavila postojeću krizu energenata.

„Nema boljeg načina od pravljenja prve linije odbrane u regionu“, poručio je Vesović.

Kaže da će se pronaći novi kanali za snabdevanje, ali da pitanje koliko će to koštati, kao i da će cene biti drastično više.

Dodaje da svi poslovni planovi napravljeni u decembru za ovu godinu više ne važe i da situacija zaista jeste zabrinjavajuća, ali da ne treba paničiti.

Na panelu je rečeno da Srbija može da obezbedi hranu za region i učesnici panela iz regiona su odgovorili potvrdno na pitanje da li će iskoristiti poziciju Srbije i trgovati preko nje određene proizvode.

„Regionalna saradnja je prvi odgovor na ovu globalnu krizu“, poručio je Vesović.

Napomenuo je da smo mi „taoci“ poslovnih politika velikih kompanija koje će politički donositi odluke da li će sarađivati sa Rusijom ili ne, bez obzira na izbalansiran politički stav Srbije po tom pitanju.

Vesović očekuje da će ruska ekonomija biti sve više pogođena sankcijama i da će najviše pogoditi male proizvođače.

On je rekao da se PKS ovih dana najviše bavila transportnim problemima i srpskim kamionima zbog situacije u Ukrajini da je 90 odsto njih rešeno zajedno sa Ministarstvom spoljnih poslova.

Dodaje da još ima malih problema.

„Imamo na nekim način talačku krizu na poljsko-ukrajinskoj granici i taj problem još nije rešen“, dodao je on.

Istakao je da rešenje vidi u brzom izlasku srpske privrede na nova tržišta, kao što je Severne Afrike, Bliskog istoka, Izraela i druga.

Predsednik Privredne komore Severne Makedonije Branko Azeski je rekao da će svi u regionu biti pogođeni posledicama ukrajinske krize.

Kaže da ima ukupno čak 71 inicijativa za rešavanje problema u regionu ZB, ali da sve one dolaze sa strane i da će Otvoreni Balkan uspeti samo ako tu inicijativu prihvatimo kao našu.

Azeski dodaje da ta inicijativa dolazi od privrednika i da će zato i uspeti, ali postavlja pitanje zašto se osim Srbije, Albanije i Severne Makedonij nisu pristupili i ostali na ZB.

Napomenuo je da ima puno političkih reakcija u vezi sa Otvorenim Balkanom.

Azeski je kazao da bi na narednom samitu Otvorenog Balkana trebalo usvojiti formulu za višestepeno nagrađivanje u administraciji, kako bi se izdvojili oni koji rade, pošto spora administracija dovodi do toga da realizacija dogovorenog u okviru Otvorenog Balkana na terenu bude slaba.

Kazao je da treba definisati i prioritete i usmeriti se na njih, na primer, ako je jedan od njih da se dođe do carinske unije.

Predsednica Privredne komore Srbije Crne Gore Nina i Drakić je rekla da će se sukob u Ukrajini odraziti na sve ekonomije u regionu.

Rekla je da će inflacija zahvatiti ceo ZB zbog rasta cena osnovnih životnih namirnica, kao i da će se situacija u Ukrajini odraziti na snabedevanje žitaricama zato što su Rusija i Ukrajina veliki izvoznici žitarica u svetu.

„Verujem da je regionalna saradnja važan način za izlazak iz krize“, rekla je ona i dodala da je Srbija jedan od najznačajnijih trgovinskih partnera CG i da će svakako iskoristiti i poziciju Srbije za trgovinu.