Nikolić je rekao da je došlo je vreme za ispitivanje podrške, jer reforme su ozbiljne i teške i zato je potrebno da se građani izjasne – da li podržavju reforme ili postoji neka bolja ideja i možda neko drugi ko zaslužuje poverenje građana, rekao je Nikolić.

Nakon što je potpisao ukaz o raspuštanju parlamenta i raspisivanju izbora Nikolić je pozvao građane i učesnike izbora, ali i medije na fer i demokratsku utakmicu izrazišsi uverenje da će Srbija nakon izbora nastaviti s reformama i da neće odustati od puta kojim sada ide.

Nikolić je, odgovarajuići na pitanja novinara, rekao da bi želeo da pobedi SNS, ali da će isto tako moći da sarađuje sa svakom vladom.

„Neću ja da budem razočaran ako pobede drugi“, rekao je i dodao da nije siguran da bi se posle drugačijeg izbornog ishoda nastavile reforme, a njegova je želja, kako je istakao, da pobedi ideja koja je dobra za Srbiju.

Nikolić je ocenio i da je vlada u prethodnom periuodu učinila mnogo, pokrenula čitav sistem reformi za koje mora da obezbedi novi mandat, kako bi bila sigurna da ono što radi, radi po volji građana.

„Očekujem fer i demokratske izbore“, rekao je Nikolić i istakao da ne sumnja u regularnost izbora.

Podsetivši da je Srbija sve svoje političke probleme rešavala vanrednim izborima i da su građani uvek bili u pravu kad izaberu, predsednik je istakao da će sve institucije države funkcionisati, iako će izbori biti održani na nekoliko nivoa.

Na pitanje hoće li se na neki način angažovati u izbornoj kampanji, predsednik je poručio:

„Neće me biti sramota ako neko iz SNS zatraži moju pomoć da tu pomoć i pružim“.

Istakavši da se nada da će država nastaviti sa reformama i da neće odustati od tog puta, Nikolić je poručio da će opozicija na izborima imati priliku da proveri koliko je traga ostavila među građanima svojim delovanjem.

Prema Ustavu, izbori treba da se okončaju najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja.

Tog dana biće održani i pokrajinski, koje raspisuje predsednik vojvođanskog parlamenta, i lokalni, koje treba da raspiše predsednik Narodne skupštine.

Narodna skupština ima 250 poslanika, koji se biraju na četiri godine.

Poslanici se biraju u Republici Srbiji, kao jednoj izbornoj jedinici, na osnovu lista političkih stranaka, stranačkih koalicija, drugih političkih organizacija i lista koje predlože grupe građana, a poslanički mandati se raspodeljuju srazmerno broju dobijenih glasova.

Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, kandidate za poslanike mogu da predlažu registrovane političke stranke i stranačke koalicije, kao i grupe građana.

Izborna lista je utvrđena kada je potpisima podrži najmanje 10.000 birača.

Birač može potpisom podržati izbornu listu samo jednog predlagača, a svaki potpis mora biti overen u nadležnom sudu, dok visinu naknade za overu potpisa utvrđuje Ministarstvo pravde posebnim aktom.

Političke organizacije izborne liste dostavljaju Republičkoj izbornoj komisiji najkasnije 15 dana pre izbora, a redosled na glasačkom listiću zavisiće od redosleda predavanja lista.

Naime, ona lista koja bude prva proglašena, biće i prva na glasačkom listiću.

Uz izbornu listu Republičkoj izbornoj komisiji dostavlja se i potvrda o izbornom pravu za svakog kandidata sa izborne liste, u kojoj je naznačeno ime i prezime, datum rođenja, zanimanje i lični broj, zatim pismena izjava kandidata da prihvata kandidaturu, potvrda o prebivalištu, pismena saglasnost nosioca liste, ovlašćenje lica koja podnose izbornu listu, uverenje o državljanstvu i sudski overeni, na posebnom obrascu, potpisi birača koji su podržali određenu izbornu listu.

Komisija proglašava izbornu listu, listu dve ili više političkih stranaka, odnosno grupe građana, odmah po prijemu izborne liste i odgovarajuće dokumentacije, a najkasnije u roku od 24 casa od prijema izborne liste.

Organizacije koje emituju radio i televizijski program, čiji je osnivač Republika Srbija, obavezne su da od dana raspisivanja izbora, u okviru političko-informativnog programa čija su čujnost i vidljivost obezbeđene na celoj teritoriji Srbije, obezbede predstavljanje podnosilaca izbornih lista i kandidata sa izbornih lista, kao i iznošenje i obrazlaganje izbornog programa podnosilaca tih lista.

Narodna skupština koja je raspuštena obavlja samo tekuće ili neodložne poslove, određene zakonom.

U slučaju proglašenja ratnog ili vanrednog stanja ponovo se uspostavlja njena puna nadležnost, koja traje do okončanja ratnog, odnosno vanrednog stanja.