Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu pri Ministarstvu spoljnih poslova i francuski humanitarac Arno Gujon reagujući na primedbe o njemu definisane u jednom od naslova na portalima kao „Desni ekstremizam s prijateljskim licem“, kaže da je navikao da ga napadaju „albanski ekstremisti i njihovi moćni lobiji“, ali da ga je povredilo pisanje medija iz Beograda i Novog Sada da je „propagandista i ekstremista“.

Naveo je ti tekstovi obiluju nasumičnim nabacivanjem imena, godina i brojki koje nisu povezane ili ne odgovaraju činjenicama i, kako je rekao, odaju utisak da je reč o teoriji zavere, a ne o istraživackom članku.

„Autor teksta ne može da sakrije očiglednu mržnju prema meni, pa ideološki napada sve što sam u životu uradio. Pomagati Srbima u enklavama definiše kao propagandu i ekstremizam, osnivanje „Inicijative za natalitet i ostanak mladih u Srbiji“ je vid fašizma, dok je moja izjava da je „natalitet problem broj jedan ne samo u Srbiji vec u celoj Evropi“ rasistička…“, naveo je Gujon.

Rekao je da nekako može da pretrpi uvrede i laži o njemu i njegovom humanitarnom radu, ali da uvrede na račun Srba i srpske dijaspore koje se, kako kaže, usput provlače prevazilaze svaku meru i težak su oblik ekstremističke retorike.

„Opravdavaju NATO bombardovanje Srbije i srpskog naroda uz floskulu da je cilj bilo „sprečavanje ratnih zločina koje su činile srpske snage“. Time ponavljaju zapadnu propagandu iz 90-ih koja je spremala tamošnju javnost za rat. Posledice te propagande su bile bombe i osiromašeni uranijum“, naveo je Gujon.

Dodao je da reči ubijaju brže od oružja, uz poruku da ne smemo da dozvolimo da se 23 godine od agresije na našu zemlju propaganda i istorijski revizionizam šire u našoj javnosti.

„Srpska dijaspora, koju čine divni ljudi iz različitih društvenih grupa koje sam u mogućnosti bolje da upoznam od kada sam, pre godinu dana, postao direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, optužena je da širi velikosrpski nacionalizam. Još gore, označena je kao fašistička i kolaboracinistička“, naveo je Gujon.

On je objavio deo teksta sa sajta Voice pod nazivom „Desni ekstremizam s „prijateljskim licem“: Slučaj mreže oko „Solidarnosti za Kosovo“, u kojem piše:

„Dijaspora koja je tokom socijalizma napustila našu državu je praktično bila jedini deo srpskog naroda koji je otvoreno propagirao velikosrpski nacionalizam u tom periodu. Taj deo dijaspore, formiran nakon Drugog svetskog rata od lokalnih kolaboracionističkih snaga – četnika i ljotićevaca, namenio je sebi ulogu glasa srpske dijaspore u drugoj polovini osamdesetih godina u pripremama za rat u Jugoslaviji. Oni su se trudili da ideološki transformišu i onaj deo ekonomske dijaspore koja je u socijalizmu odlazila na privremeni rad u Evropu sa kog se nikada nije vratila“.

Gujon je poručio da ga napadi na njega i sve što je u vezi sa njime, od humanitarnog rada do dijaspore, neće pokolebati da nastavi da se time bavi.

„Posvetio sam svoj život ovoj misiji, od svojih 19 godina do danas i ni laži, ni propaganda ne mogu da utiču na moju čeličnu volju, boriću se dalje“, istakao je Gujon i zahvalio svima koji prate njegov rad svih ovih godina i pružaju mu ogromnu podršku.

Srbi iz dijaspore nisu ratni huškači ni saradnici nacista

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon poručio je  da Srbi iz dijaspore nisu ni ratni huškači ni saradnici nacista.

On je reagujući na tekstu koji je juče objavljen na sajtu medijskih organizacija Vojs i Balkan insajt, pod naslovom „Desni ekstremizam s „prijateljskim licem“: Slučaj mreže oko „Solidarnosti za Kosovo“, a koji su preneli i drugi mediji, u saopstenju istakao da je u njemu iznet niz neistina i teških uvreda na račun srpske dijaspore.

U tekstu se navodi, kako se prenosi, da su Srbi koji su otišli iz Srbije za vreme socijalizma, između 1945. i 1992, propagatori velikosrpskog nacionalizma koji su pripremali rat u bivšoj Jugoslaviji, a optužuju ih da su kolaboracionisti, četnici i ljotićevci.

„Za nas, u Upravi za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Srbi iz dijaspore nisu ni ratni huškači ni saradnici nacista. To su divni ljudi koji su napustili svoju otadžbinu iz mnogih razloga, u različitim periodima“, navodi Gujon.

On objašnjava da su neki od njih bili ideološki prognani odmah nakon Drugog svetskog rata, drugi su otišli iz potrage za boljim materijalnim uslovima 60-ih i 70-ih, a da su mnogi bili proterani sa svojih ognjišta tokom ratova 90-ih, dok su pojedini otišli zbog boljih uslova za nastavak uspešne naučne ili sportske karijere…

„Svi ti ljudi su različiti i socijalno raznovrsni, ali jedno im je zajedničko – ljubav prema otadžbini. U to sam se uverio u svim zemljama, koje sam kao direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, obilazio“, istakao je Gujon.

On dodaje da su ga posebno ganuli Srbi iz Čikaga koji su decenijama morali da žive odvojeno od svoje matice.

„Iako su mnogi od njih zaboravili svoj maternji jezik, ili nisu imali priliku da ga nauče, njihovo srce kuca za Srbiju. Oni su srpske patriote, a ne saradnici nacista, kako piše u ovom zlonamernom članku“, ukazao je Gujon i naveo da će uvek biti uz Srbe u rasejanju, jer su oni uvek bili uz svoju Srbiju.

Kaže i da Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu ima u svojoj nadležnosti zaštitu prava Srba van Srbije.

„Navikli smo da reagujemo na govor mržnje ili kršenje ljudskih prava u državama regiona. Ali do sada nikad nismo morali da reagujemo na teške optužbe protiv srpske dijaspore čije je izvorište u Beogradu, odnosno Novom Sadu. Očigledno mržnja ne poznaje granice i moraćemo ubuduće da još više pratimo izlive netrpeljivosti prema Srbima u dijaspori kao i istorijski revizionizam koji je na delu u pojedinim ekstremnim krugovima u samoj Srbiji“, navodi se u saopštenju Gujona.