Istoričar Čedomir Antić izjavio je  da je situacija u Crnoj Gori izuzetno složena, navodeći da Vlada u proteklih godinu i po dana nije postigla nikakve rezultate, i da Srbi, koji čine trećinu stanovništva, nemaju osnovna ustavna prava.

Složenost situacije, kako je Antić rekao za Tanjug, nema veze sa Ustavom Crne Gore, sa parlamentarnim pravima i demokratskim vrednostima u koje se crnogorska vlast, sadašnja, a i prethodna, kako kaže, neprekido zaklinju.

„U Crnoj Gori postoji jasna volja naroda da dođe do promena. Ta volja je izražena uprkos činjenici da je režim tamo bio u kontinuitetu na vlasti 30, odnosno neki kažu i 75 godina. Ta volja je iskazana, uprkos tome mi verujemo da je između 20 i 50 hiljada glasova pokradeno na izborima održanim u avgustu 2020. godine. U takvim uslovima, vladajuća većina je bila obavezna da sledi volju naroda“, rekao je Antić za Tanjug.

On je dodao da vladajuća većina to nije učinila.

„Delom, to se dogodilo zbog pritiska SAD, a delom i zbog otpora više desetina hiljada klijenata koji su zavisni od režima Mila Ðukanovića. Međutim, postojala je volja naroda i 41 poslanika da se nešto promeni. Onda je pod raznim ucenama, uticajima, ispalo da najveća koalicija, koja je davala premijera, ne treba da da ministre i oni su bili proglašavani kao neki ljudi koji žele vlast. Naravno, svako ko se kandidovao želi da pobedi“, istakao je Antić.

On je podsetio da je na kraju napravljena vlada koja je počivala na manjinskoj podršci.

„Ta vlada godinu i po dana nije postigla nikakav rezultat, minimalne zakone je donela, napravljen je neki koalicioni sporazum u kojem nije bitan čitav jedan narod, drugi po veličini u Crnoj Gori. Pod tim uslovima, ta vlada je uspela da se održi jedno vreme i sada je u krizi, zato što njene članice, između ostalih i Građanski pokret URA, žele da naprave koaliciju sa Demokratskom partijom socijalista. Dakle, žele manjinsku vladu u kojoj su sve manjine, svi osim Srba, jer oni niti su manjina, niti su većina“, kazao je poznati istoričar.

Za njega, stvari su vrlo jednostavne, dodaje.

„Srpski narod čini trećinu stanovništva u Crnoj Gori, pod neprekidnim je pritiskom, ima ustavna prava koja su osporena još od 2007. godine. Dajte srpskom narodu prava koji imaju drugi narodi nacionalne manjine, nemojte se kriti iza rata, ratnih zločina koji se nisu dešavali u Crnoj Gori. Ili, ako su se dešavali, činio ih je bivši režim, dakle, Milo Ðukanović, koji nikada nije osuđen, ni optužen“, rekao je on.

„Očekujem da će ovo biti razrešeno tako što će bivši režim i Dritan Abazović, jedan čovek koji je očigledno eksponent SAD, ima jednu vudu karijeru, vudu život, vudu školovanje, sve vudu… sve nejasno… on će sa DPS-om da napravi neku vladu, premostiće do izbora“, smatra Antić.

Istoričar ukazuje šta je za Srbe u ovom trenutku, kako je rekao, jako važno.

„Ukoliko već ne može da dođe do pročišćenja, promena u državi koja je nažalost pošla ka putu Evropske unije voljom imperijalnih sila, a da nije bila demokratizovana, onda makar treba da se sprovedu izbori. Po mom uverenju, ako ne postoji volja da se Srbima i dalje ne daju prava da imaju udeo u državi, bez obzira na rezultate izbora, kao i Albanci u Makedoniji, oni su u svakoj vladi…Ukoliko to ne bude tako, onda Srbi treba da se bore, kao i Srbi u BiH, Hrvati u BiH, Albanci na KiM, Albanci u S. Makedoniji za svoju jedinicu, prvo regionalnu, onda i entitet, a ako to ne bude išlo drugačije, onda za svoju nezavisnost“, zaključio je Antić.

Milivojević: Strani faktor neće velike promene u CG

Diplomata Zoran Milivojević smatra povodom situacije u Crnoj Gori da strani faktor ima za cilj da stvori uslove u kojima ne bi došlo do velikih promena u političkom smislu i da se stvori prostor da se politička platforma iz vremena Mila Ðukanovića vrati na scenu.

„Mislim da strani faktor želi da ta politika bude osnov buduće politike i budućeg političkog sistema i političke strategije u Crnoj Gori“, kazao je Milivojević za Tanjug.

On ne vidi dobitnika aktuelne krize u Crnoj Gori.

„Smatram da smo svi mi gubitnici sa ovim što se dešava trenutno u Crnoj Gori. Nažalost, to što se desilo pre godinu i po dana kada je na izborima smenjen režim Mila Ðukanovića, nije uspelo da zaživi i da se stabilizuje…“, naglasio je on.

Milivijević kaže da je očigledno i da svi koji su ušli u koaliciju i dobili poverenje naroda, nisu bili sasvim iskreni.

„Mi to sada vidimo, da u suštini cela ta koalicija nije bila zrela za ono što je dobila u ruke, što je dobila zemlju na upravljanje, da promeni praktično zemlju, upravljanje i promeni dugogodišnji režim koji nije radio u korist te zemlje i naroda. Ulazimo u finiš koji teško može da se predvidi. U svakom slučaju, završiće se neuspehom ove vlade, bilo da izađemo na nove izbore, bilo da se ne postigne saglasnost o njenom daljem normalnom funkcionisanju“, istakao je Milivojević.

On vidi dva moguća izlaza koja, kako je istakao, imaju nekog smisla.

„Postoje dva scenarija koja imaju nekog smisla, bez drugih, gorih posledica po društvo u Crnoj Gori, da recimo narod na ulicama uzima sudbinu u svoje ruke. Dakle, ili novi izbori, ili da stranke vladajuće koalicije postignu neki dogovor i da ova Vlada nastavi, ili neka rekonstruisana, sa premijerom Krivokapićem, još neko vreme. Međutim, visok je nivo nepoverenja, teško je politički omogućiti da to funkcioniše“, dodao je Milivojević.

Milivojević se osvrnuo na učešće stranih faktora u celoj situaciji.

„Ima, dakle, još jedan element, a to je učešće stranih faktora. Gospodin Abazović je to čak i priznao. Očigledno je da je veliki uticaj Vašingtona na ovaj rasplet, a to govori i izjava gospodina (Gabrijela) Eskobara da američka administracija ne vidi Demokratski front kao političkog partnera. Mislim da je strani faktor doprineo raspadu ove koalicije, tako da će rasplet zavisiti od stranog faktora u dobroj meri“, zaključio je Milivojević.